Svrha okupacione terapije kod Parkinsonove bolesti je da podstiče
klijente da se uključe u redovne fizičke aktivnosti i da pomogne da
pronađu odgovarajuće oblike smislene fizičke aktivnosti u cilju osiguravanja kontinuiranog angažovanja. Takođe, okupaciona terapija ima
zadatak da stvori složene i multimodalne oblike vežbanja sa interpersonalnim
komponentama. Stručnjaci u okupacionoj terapiji treba da preporuče sisteme
spoljašnjih znakova koji će omogućiti da ljudi sa PB i njihove porodice te
sisteme implementiraju u cilju regulisanja fizičkih angažovanja tokom
svakodnevnih aktivnosti. Potrebno je poboljšati samoefikasnost i održavanje
učešća u aktivnostima i različitim ulogama čime će se smanjiti negativan efekat
PB na zdravlje i kvalitet života. Intervencije koje su posebno značajne i
relevantne su intervencije u kući, u smislu modifikacije, kao i programi koji služe
u kontrolisanju umora. Individualni tretman u okupacionoj terapiji je veoma
važan za rešavanje dnevnih zadataka i podsticanje nezavisnosti.
Takođe, okupaciona terapija obuhvata socijalnu podršku u smislu uključivanje
osobe sa PB u grupu ljudi koji žive sa istom bolešću. Ovo uključivanje u
društvenu zajednicu će omogućiti poboljšanje ukupnog kvaliteta života.
Ciljevi u intervenciji okupacione terapije kod osoba
sa Parkinsonovom bolesti i parkinsonizmom
1. Minimiziranje:
smanjiti rizike od padova, smanjiti napor i povećati sigurnost odlaska do
kupatila, smanjiti napor i poboljšati efikasnost u kuhinji, smanjiti uticaj
zamora u svim aktivnostima svakodnevnog života, smanjiti napor uložen prilikom
odlaska u krevet, smanjiti napor i povećati bezbednost prilikom ustajanja i
sedanja na stolicu, poboljšati efikasnost tokom jela i pića, povećati
zadovoljstvo u aktivnostima u slobodno vreme, smanjiti napor i povećati
bezbednost prilikom oblačenja.
2. Mobilnost: problem
kod ovih osoba je otežan hod i održavanje ravnoteže. Primarni je problem je
oklevanje pri startu hoda, skraćena dužina koraka, sporost sa značajnom
smanjenom brzinom, problem prilikom promene pravca ili okretanja, ukopavanje u
mestu (zamrznuta epizoda), posturalna stabilnost i smanjena ravnoteža. Ono što
je za njih karakteristično je i tremor, što narušava kvalitet i lakoću
kretanja.
Principi okupacione terapije za Parkinsonovu bolesti i
parkinsonizam
1.
Rana
intervencija u svrhu uspostavljanja odnosa i sprečavanja aktivnosti koje osobu
ometaju.
2.
Procena
sposobnosti koje je osoba izgubila i postavljanje strategije za preovladavanje.
3.
Razvoj
ciljeva u saradnji sa pojedincem i starateljem i redovni pregledi.
4.
Intervencije
za rešavanje fizičkih i psihosocijalnih smetnji.
Smernice u
okupacionoj terapiji
1.
Postaviti
osobe sa Parkinsonovom bolešću kao i njihove porodice u centar svih terapijskih
intervencija.
2.
Podrška
radnog terapeuta u holističkoj proceni i tretman osobe sa Parkinsonove bolesti
3.
Postaviti
uslove intervencije okupacione terapije
4.
Pratiti
najnoviju praksu okupacione terapije
Vežbe:
istezanje
J Jačanje: S obzirom na
činjenicu da su prednji mišići tela smanjene fleksibilnosti, a vrat nije u
stanju da obavlja svoj posao prilikom održavanja uspravnosti dolazi do
preopterećenja što dovodi do slabosti, zbog čega je potrebno poboljšati snagu
leđne muskulature kako bi osoba ostala u uspravnom položaju
0 Comments:
Постави коментар