Priča majke dečaka sa Autizmom - moglo je biti i gore.

By    новембар 10, 2020 // 3 comments

 PRIČA MAJKE DEČAKA SA AUTIZMOM



Današnji tekst će se zasnivati na kratkoj priči o majci dečaka sa autizmom koja je kako sama kaže  bila ,,u potrazi za ,,normalnim". Današnji tekst je drugačiji jer se zasniva na iskustvu . Odnosno zasniva se na subjektivnom. Nadam se da će vam se ovakav tekst dopasti. Pre nego što nastavite sa čitanjem želim da vas naravno pozovem da me dodate za prijatelja na mojoj facebook stranici :



Kao i da vas pozovem da zapratite moju instagram stranicu :




       U POTRAZI ZA ,,NORMALNIM"



Od kada sam dobila dete sa Autizmom počinje moja večna potraga za,,normalnim". Ponekad sam umorna i razočarana, ali obično ne odustajem tako lako. Moj dečak nikada neće biti ono što drugi smatraju i što nazivaju ,,normalnim".

Mom detetu je svakako potrebna pomoć u savladavanju zadataka iz svakodnevnog života i naravno da ću mu obezbediti svu moguću stručnu pomoć, ali pitanje je koliko će se moje dete razviti i koliki uticaj će na njega imati sve ono što rade stručnjaci koji su konstantno angažovani oko mog deteta. 

Svaki put kada se setim da imam dete sa Autizmom pomislim možda je moglo i gore. Valjda se tešim...pomislim...imam dečaka koji hoda, trči , smeje se i plače. To ne mogu svi, zar ne? Čini li me ovo lošom majkom ili je ovo samo uteha? On zapravo zna mnogo! Ali, pošto se sve to podrazumeva onda ljudi to i zaboravljaju. Ljudi malo razmišljaju o tome. Ja razmišljam! Često u teškim situacijama sebi kažem 
MOGLO JE BITI I GORE. 





Kod nas u kući napravimo zabavu svaki put kada moj dečak nauči nešto novo.  I svaki put kada nešto novo nauči ja pomislim i zahvalna sam jer to ne može svako, Ne očekujem veliko i zahvalna sam svakom sitnom koraku i pomaku. Vežbamo svakodnevno . 

VEŽBAMO I PONOVO VEŽBAMO. 

Nikada ne prestajemo i nekako opet težimo i vežbamo do ,,normalnog". Zanimljiva stvar u našoj porodici je da neke ,,normalne" stvari iz svakodnevnog života za nas postaju ,,nenormalne". Ono što je normalno za sve ostale ljude na ovoj planeti za nas nije.

 KADA BI SVE POCELO DA BUDE ,,NORMALNO" SA MOJIM DECAKOM I PORODICOM, POMISLILA BIH DA SE DESAVA NESTO NENORMALNO. 

Jednostavno, živim sa tim. Navikla sam. Verujem da se u drugačijem okruženju nikada ne bih snašla. 

SVI SMO MI RAZLIČITI I TO JE VAŽNO I DOBRO.

KOLIKO GOD BILO TEŠKO RAĐANJE DECE SA SMETNJAMA VAŽNO JE RAZMISLITI I ZAHVALITI SE NA SVEMU.

Veoma sam ponosna na svog dečaka, jer on stalno nešto uspeva , svakog dana!
:) :) :)



Osobe sa smetnjama treba da imaju informacije o Korona virusu!

By    новембар 07, 2020 // No comments


Ljudima sa smetnjama u razvoju su potrebne, na isti način kao i drugima, dobre informacije o Korona virusu i merama za kontrolu zaraze koje mogu biti pokrenute. Mnogi ljudi mogu iskusiti strah od nepoznatog, a i sam virus i mere za kontrolu zaraze utiču na ljude. Informacije i način na koji razgovaramo o tome moraju se prilagoditi pojedincu, a službe treba da pripreme plan kako da razgovaraju i pruže informacije.

U današnjoj objavi možete da pronađete strategije koje će biti od pomoći kada su u pitanju osobe sa smetnjama. Zašto je važno da komuniciramo sa osobama sa smetnjama o virusu?

Kroz ono što govorimo i radimo, pomoći ćemo u sprečavanju anksioznosti. Istovremeno to je izuzetno važno za osobe sa smetnjama jer će na taj način iskusiti da su uključeni u preuzimanje odgovornosti i činjenje ispravnih stvari. Važno je da imaju i kontrolu i strukturu. Mnogi ljudi sa smetnjama u razvoju se trude da tumače informacije i imaju pregled svog okruženja. Često će doći do nesporazuma. Takvi nesporazumi u vezi sa informacijama mogu dovesti do toga da se dodatno uplaše ili da se važan savet ne razume pravilno.

Osobe sa smetnjama su različite i u skladu sa tim moramo prilagoditi komunikaciju . Neki važni osnovni princip
i mogu biti:

  • Upoznajte se sa ažuriranim činjenicama i zdravstvenim savetima za rešavanje situacije sa koronom.
  • Razgovarajte sa onima za koje radite o infekciji koronom.
  • Budite konkretni, jasni, smireni i suzdržani.
  • Gledajte vesti zajedno kako biste mogli biti osoba za podršku i partner u razgovoru o onome što se prenosi.
  • Pitajte ih aktivno, nagovorite ih da ispričaju i razrade šta misle i brinu, i ne najmanje važno kako oni sami nameravaju da doprinesu. Na ovaj način možete proveriti da li smo uspeli da pružimo dobro prilagođene informacije.
  • Dobra im je pomoć da iskuse da nas aktivno zanima šta oni misle o ovome, iako ne možemo da rešimo sve oko čega se brinu. Aktivno slušanje samo po sebi smanjuje anksioznost i stvara sigurnost.
  • Slobodno razgovarajte sa entuzijazmom o tome kako zajedničkim projektom možemo da sprečimo koronarnu bolest, nešto što radimo zajedno.
  • Pojasnite da je važno šta radi primalac usluge, odajte priznanje kada vidite da se on ili ona pridržava pravila. „Opet vidim kako pereš ruke. Vrlo dobro, sada ću i ja isto, i biti dobar kao i ti 

Kada smo dobri u davanju određenih saveta i pravila koja oni mogu slediti, to pruža iskustvo kontrole osobi sa smetnjama. Iskustvo kontrole je važno za suzbijanje anksioznosti i zabrinutosti.

Ponekad bi bilo dobro postaviti prilagođene lepljive beleške ili obaveštenja po stanovima ili zajedničkim prostorijama. Osobe sa smetnjama u razvoju moraju biti uključene u odlučivanje gde treba da budu spusćene i šta treba da bude na beleškama.

Osobama  sa smetnjama u razvoju treba da imaju prilagođeni tekst i simbole da bi razumele  situaciju. Mnogo je informacija, pa se one  moraju prilagoditi situaciji i osobi.

 


Пријавите се на: Постови (Atom)