Relationship Development Intervention (Autizam)

RDI (Relationship Development Intervention) - je tretman koji se koristi kod dece iz spektra autizma, osmišljen od strane dr Stevan Gutstein iz Teksasa. Ovaj tretman se zasniva na konceptu dinamičke inteligencije. U tretman su uključeni roditelji zajedno sa svojom decom u što prirodnijem okruženju. On opisuje ovaj tretman kao neku vrstu kognitivnog programiranja koja će biti korisna u socijalnim interakcijama. Program ima za cilj da nauči kako deliti iskustva i kako biti fleksibilnog mišljenja u različitim socijalnim interakcijama. Broj terapeuta raste samom popularnošću ovog tretmana. 

 U fokusu RDI terapije je veza između roditelja i deteta. RDI se može raditi na različitim lokacijama. Moze da uključuje kućno okruženje ili različite privatne centre. Uglavnom RDI terapeut dolazi u porodično okruženje i koristi specijalne aktivnosti koje omogućavaju bolje prilagođavanje i razvijanje socijalnih veština. Cilj ovih aktivnosti je da deci sa autizmom omoguće da lakše stvaraju socijalne interakcije. RDI ima za cilj da razvije određene socijalne veštine kako bi dete moglo da se snalazi u više različitih oblasti koje su bitne za socijalizaciju npr. neke od aktivnosti mogu da obuhvataju razvijanje sposobnosti prepoznavanje emocija ili razvijanje vokabulara. Socijalne veštine koje su obuhvaćene ovim tretmanom su:

·         Sinhronizacija sa drugim ljudima, odnosno akcije koje će omogućiti da se na što lakši način prilagođavamo emocionalnim reakcijama drugih ljudi

·         Sposobnost da prepoznamo o čemu drugi ljudi komuniciraju

·         Percepiranje akcija drugih ljudi

·         Fleksibilno razmišljanje i rešavanje problema

Smatra se da RDI tretman utiče na mozak po principu stvaranja novih neuralnih veza i stvara mogućnost ponovnog pokretanja prirodnog moždanog procesa na kom je dete sa autizmom stalo.  Program je napravljen da sistematično gradimo motivaciju i veštine učenja kako bismo povećali, odnosno poboljšali nivo funkcionisanja. Tretman se zasniva na radu jedan na jedan (roditelj - dete). Literatura pokazuje da je za ovaj tretman potreban terapeut, dok drugi zagovaraju da terapeut nije potreban već da je moguće dati uputstva i informacije roditeljima.

Na početku tretmana RDI-om se pokušava da se stvori i mali stepen interakcije između dve osobe. Stvaranjem veza uči se da se odnosi između dve osobe generalizuju na raličite kontekste. Primenjivanje RDI terapije takođe može da uključuje pored roditelja nastavnika ili neku vrstu konsultant a koji ima sertifikat za RDI tretman. Programi se mogu usvojiti čitanjem knjiga, brošura i odlaskom na različite seminare. Sesija RDI terapije se može obavljati u svim životnim situacijama i zasnovana je na različitim nivoima. U interakciji roditelj - dete jedna od aktivnosti može biti i isključivanje verbalne komunikacije i stavljanja akcenta na neverbalnu npr. vežbanje kontakta očima. Svaka porodica može da odabere deo programa za koji smatra da će biti najbolji za njihovo dete. 

Ne smemo da zanemarimo činjenicu da je autizam postao aktuelni problem i da se samim tim pojavljuje veliki broj tretmana koji nude "izlečenje". Biranje terapije u radu treba da bude pažljivo. Ne znači isključivo da su zaključci svakog istraživanja merodavni i validni i da se ne mogu nekim drugim istraživanjem opovrgnuti, ali je jako važno da ukoliko posedujemo neki sistem, neku metodologiju da je dobro iskoristimo i da dobro i kvalitetno iskoristimo njene mogućnosti evaluacije