Braca i sestre osoba sa autizmom

Ukoliko se unutar porodice nalazi dete sa autizmom to utice na funkcionisanje cele porodice. Poseban uticaj se primecuje kod brace i sestara dece sa autizmom. Zivoti brace i sestara su izuzetno teski, ali pored toga je vazno da se navedu i pozitivni aspekti kada ste brat ili sestra decaka ili devojcice koji imaju autizam. Pokazalo se da ako imate brata ili sestru sa autizmom imate i vise razumevanja za druge ljude kao i vecu zelju da ucite i napredujete unutar pomagackih profesija.

Najcesce informacije koje nam daju brace i sestre su da se osecaju manje voljenima, da su besni, frustrirani i da im nedostaje paznja roditelja. Navode takodje da su cesto usamljeni i da ne mogu da iskazu u potpunosti svoje misli i osecanja.  

Izmedju ostalog, osecaj zanemarenosti se javlja jer je primarna paznja okrenuta ka detetu sa autizmom. Tako devojcica navodi: ,,Cesto sa svojom majkom u kuhinji volim da razgovaram o tome kako sam provela dan. Onog trenutka kada se moj brat pojavi pored vrata, ona kao da vise ne slusa. Neprestano je svesna kako se moj brat oseca, dok moja osecanja retko primecuje."

Edukacija brace i sestara o autizmu je izuzetno vazna. Zbog neznanja o autizmu, njihov zivot je konstantno okrenut ka zivotu devojcice/decaka sa autizmom. Konstantno sebi postavljaju pitanja i pokusavaju da organizuju buducnost deteta sa autizmom. Najcesca pitanja koja sebi postavljaju su:

• Da li ce se sam dalje snaci?
• Kako ce pronaci posao? Da li ce se udati/ozeniti? itd.

Ponekad kod sebe primecuju neke osobine koje ima brat ili sestra sa autizmom i na osnovu toga pocinju da sumnjaju da i oni imaju autizam, a sve te brige je tesko podeliti sa roditeljima zbog toga sto smatraju da su roditelji previse uzrujani. Ograniceno znanje moze da dovede i do stida kada su  unutar neke grupe zbog nemogucnosti da odgovore na pitanja koja se ticu autizma. Takodje jedan od cestih problema moze biti dogovor izmedju dece i roditelja ko ce preuzeti odgovornost i u kojoj situaciji.

Ono sto je tipicno za bracu i sestre osoba sa autizmom je da ponekad ne mogu da postave granice koliko daleko ide njihova pomoc pa cesto zanemaruju svoje svakodnevne aktivnosti, skolu i prijatelje. Zbog nedostatka paznje i konstantnog pritiska cesto izbegavaju da pokazu osecanja, preuzimaju previse odgovornosti, pristaju da pomognu i u situacijama kada ne zele.

Ovu su samo neki od problema sa kojima se susrecu, a lepeza problema je mnogo sira. Ono sto mogu da ponudim su smernice roditeljima kako da se ophode u ovakvim i slicnim situacijama.

• Obratite paznju na cesto pominjanje bola u stomaku, pored zdravstvenih problema ovo moze cesto biti fizcki znak koji se vezuje za nezadovoljstvo
• Raspitati se da li neko u okruzenju vaseg deteta koje nema autizam treba da zna nesto vise o tome (pomozite prilikom objasnjavanja), budite aktivno ukljuceni u socijalni zivot vaseg deteta
• Pokusajte da pronadjete prazninu u svakodnevnici i iskoristite je samo za vase dete bez autizma
• Postujte granice koje vam detete postavlja kada je u pitanju pomoc
• Pomozite mu da postavi granice
• Postujte slobodno vreme vaseg deteta
• Radite na izgradnji boljih odnosa izmedju vase dece

Read More

Da li moje dete ima poremecaj ishrane? Kako prepoznati?

 

Poremecaje ishrane mozemo podeliti u tri dela:

• Anorexia nervosa
• Bulimia nervosa
• Nespecificni poremecaj ishrane

Anorexia nervosa

 

    ❕Predstavlja svestan gubitak tezine koji se odrzava i izaziva npr. izgebavanjem hrane, prekomernim vezbanjem, povracanjem. Adolescenti cesto dozivljavaju da je njihovo telo vece nego sto ga zamisljaju, a svoje samopostovanje grade na osnovu telesne tezine i oblika tela. Adolescenti koji imaju anoreksiju cesto smatraju da imaju prekomernu telesnu tezinu i ako to nije realna slika. Osobe koje imaju anoreksiju cesto nemaju uvid u to kako se ponasaju. Cesto osecaju grizu savesti nakon svakog pojedenog jela. Najcesce devojcice gube menstruaciju, a cak 15 % ima manju telesnu tezinu od normalne.

Bulimia nervosa

    ❕Ponovljeni napadi prejedanja i prekomerna zaokupljenost telesnom tezinom, sto dovodi do toga da mladi preduzimaju sve mere kako bi suzbili efekte hranjenja (povracanjem, uzimanjem laksativa). Osobe koje se bore sa bulimijom uzasavaju se debljine, a strah utice na njihov odnos sa hranom. Osobe sa bulimijom se ponekad toliko prejedaju da preduzimaju drasticne mere kako bi se ,,ocistile". Ovaj proces se cesto vezuju za oslobadjanje od teskih emocija. Takodje, ono sto je veoma cesto je to da svoj problem cesto drze u tajnosti. Dva osnovna znaka bulimije su prejadanje i samociscenje. Prejedanje se najcesce odvija u tajnosti, a proces prejedanja sa planira unapred. Najcesce nakon prejedanja osecaju grizu savesti, uznemirenost ili buntovnost. Osobe sa bulimijom cesto mogu da razgovaraju o tezini i obliku tela, a cesto smatraju da su deblje od drugih i ako to nisu. Ukoliko ste roditelj i citate ovo vazno je da znate da su deca ponekad izbirljiva i da to nije nuzni znak poremecaja ishrane. Najvaznija stvar koju mozete je da podstaknete dete da govori o svojoj ishrani i da budete podrska za njega. 

Nespecificni poremecaj ishrane 

    ❕Termin za poremecaje ishrane kod poremecaja ishrane koji ne zadovoljavaju kriterijume da bi se poremecaj nazvao bulimija ili anoreksija (Primer - uzdrzavanje od hrane kako bi smo u zamenu mogli da konzumiramo alkohol itd.)

    Primer moze biti: Devojcica koja ispunjava veliki broj kriterijuma za anoreksiju ali je prisutna menstruacija. 

💬 Zasto bas moje dete?

    Ne postoji jednostavan razlog zašto neko dobije anoreksiju, to može biti kombinacija genetike, urođenih osobina i događaja koji se događaju u životu i u nečijem okruženju. Neki ljudi snažnije reaguju na mršavljenje / dijetu. Mnogo je faktora koji igraju ulogu u odnosu na to kakav pogled imamo na sebe. Mnogi ljudi žele izgledati poput modela koje vide na TV-u, u filmovima ili u časopisima. Slike su retuširane, ali mladi ljudi ne razmišljaju o tome i smatraju da moraju izgledati savrseno. Ostale stvari koje su povezane s anoreksijom su nisko samopoštovanje, emocionalni problemi, genetika, stres, depresija itd.

👉 Savet

• Stanje gladi utice na to da deca ne mogu da razmisljaju racionalno i iz tog razloga se savetuje da se daju jasne i konkretne poruke detetu.
• Ne zaboravite da su sposobnoti vaseg deteta u ovakvim situacijama izmenjene.

Rani znaci poremecaja ishrane

• preterana glad
• izbegavanje porodicnih obroka
• fokusiranost na broj kalorija
• rigidno i ritualno uzimanje hrane
• poricanje gladi

Koji su vazni znakovi

• Dete je razdrazljivo i pod stresom
• Oseca sitost samo nakon jela
• Jede male porcije hrane i preskace obroke cak i ako nisu dugo jeli
• izbegava odredjenu hranu
• na tanjiru im se stalno nalazi nisko kaloricna hrana
• ne zele da jedu sa drugima
• Govore da su debeli i ako su mrsavi
• Stalno proveravanje tezine i posmatranje u ogledalu
• Cesto napustanje stola i odlazak do toaleta za vreme obroka ili odmah nakon obroka
• Tajnovitost i laganje oko hrane
• Nose previse stvari  kako bi
  prikrili debljinu
• Piju puno vode ili niskokaloricnih pica koji  smanjuju zedj
• Konstantno vezbanje

Kako pomoci?

Ako osetite da vase dete ima problem sa ishranom jako je vazno da razgovarate sa nekim o tome. U prednosti ste ako uspete vase dete da nagovorite da razgovara sa vama. Potrebno je kontaktirati lekara opste prakse, a ukoliko doktor proceni da je vasem detetu potrebna pomoc moze vas uputiti u decju bolnicu ili na konsultacije kod decjeg psihijatra.

Read More

Kako se odbraniti od agresivnih korisnika?

S obzirom na to da moj trenutni posao obuhvata rad sa agresivnim korisnicima. Smatram da je vazno da podelim kako sa roditeljima tako i sa kolegama moje iskustvo. 

Rad sa agresivnim korsnicima je izuzetno zahtevan, specijalno kada radite nocne smene kao i ja. Pre nego sto pocnete da radite ovakav posao, mozda vam je prva misao ,,Kako ostati budan dvanaest sati?"

Posle nekog vremena zapravo shvatite da ovo nije toliko problematicno. Najvazniji zadatak na ovakvim radnim mestima je da zastite sebe, a da u isto vreme vodite racuna na koji nacin se stitite kako ne biste prekrsili prava korisnika.

Svedoci smo da su ljudi sa smetnjama cesto zrtve nasilja i da su im cesto ugrozena i osnovna prava.

U vezi sa tim  Norveska je uvela unutar zakona stavke koje stite ljude sa smetnjama u svim mogucim situacijama, tako da se svaki potez zaposlenog isprati. 

Za svaki potez koji ste napravili vi prakticno treba da imate pismeni dokaz koji se sastoji od argumenata. U smislu ukoliko se fizicki odbranite (za sta svakako dobijate obuku) morate da prilozite argumentovano sta ste uradili i na kakav nacin. 

Dakle, svaki fizicki kontakt ili potez u samoodbrani mora biti potkovan argumentima. Dakle vazno je da naglasim da u ovo ne spada nasilje. Naglasavam da je bilo kakvo NASILJE NAD KORISNICIMA ZABRANJENO I  SANKCIONISANO. 

Ovaj zakonski sistem je vazan, jer se na ovakav nacin znacajno smanjilo nasilje nad korsinicima specijalno u psihijatrijskim ustanovama.

 U ovom delu cu dati korisne savete:

💬 Ono sto je jako vazno je da pratite samog korisnika. Cesto pre nego sto dodje do agresije mogu da se pojave znakovi koji su dobar pokazatelj da ce doci do agresije (ovi znakovi su razliciti kod svakog korisnika, u vezi sa tim je vazno dobro poznavati korisnike).

💬Pratiti znakove (izraz lica, govor tela, pokrete) kako bi u pravo vreme mogli da se sklonitite i izbegnete napad.

💬Voditi racuna u kojoj se poziciji nalazite (ukoliko radite u domu kao ja) jako je vazno kretanje unutar prostora. Nikad ne treba da ulazite u male prostorije kao sto su kuhinja, da bezite u ugao ili slicno jer tu veca verovatnoca da cete biti napadnuti.

💬Mudro je uvek imati veliku razdaljinu od korisnika (agresivnih korisnika) i kretati se u velikim prostorijama kao sto je npr. dnevna soba.

💬Kretati se u krug. Ne kretati se po ostrim uglovima.

💬Nositi kapu i duks na odkopcavanja kod pacijenata koji su skloni cupanju kose ili hvatanju za kragnu kako bi lakse mogli da se oslobodite prilikom napada.

💬Ne uspostavljati kontakt pogledom.

💬Glas mora da bude miran po mogucnosti dubok i grub (to dolazi vremenom i iskustvom, ukoliko nemate prirodno ovakav glas).

💬Budite odlucni u vezi sa zahtevima (korisnici cesto mogu da vas testiraju u nadi da ce dobiti ono sto ocekuju i sa tim u vezi mogu biti i skloni agresiji, vazno je da tokom tog testiranja ostanete odlucni. 

💬Ne plasite se! Uvek mozete da se zakljucate u nekoj od prostorija dok ne dodje pomoc.

💬Dobro je imati telefon ili neki uredjaj pomocu kog se mozete javiti kolegi (zvucni i svetlosni signali)

💬Ukoliko korisnik pocne da vam odgovara povisenim tonom, pokusajte da ostanete stalozeni i da odgovarate mirnim tonom.

💬Poslednja opcija treba da bude lek za smirenje zbog nezeljenih efekata na telo (on se daje iskljucivo u situacijama kada primetite da pacijent ne reaguje na sve ono sto ste pokusali) 

💬Davati jasne i kratke naloge.

💬Govoriti jednostavno i ne zapocinjite raspravu.

💬 Napravati pauze izmedju zahteva koji dajete.

Vazno je naglasiti da je rec o korisnicima izmedju 35-60 godina. 

Read More

Priča majke dečaka sa Autizmom - moglo je biti i gore.

 PRIČA MAJKE DEČAKA SA AUTIZMOM

Današnji tekst će se zasnivati na kratkoj priči o majci dečaka sa autizmom koja je kako sama kaže  bila ,,u potrazi za ,,normalnim". Današnji tekst je drugačiji jer se zasniva na iskustvu . Odnosno zasniva se na subjektivnom. Nadam se da će vam se ovakav tekst dopasti. Pre nego što nastavite sa čitanjem želim da vas naravno pozovem da me dodate za prijatelja na mojoj facebook stranici :

Pomoc defektologa 

Kao i da vas pozovem da zapratite moju instagram stranicu :

Defektoloska pomoc

       U POTRAZI ZA ,,NORMALNIM"

Od kada sam dobila dete sa Autizmom počinje moja večna potraga za,,normalnim". Ponekad sam umorna i razočarana, ali obično ne odustajem tako lako. Moj dečak nikada neće biti ono što drugi smatraju i što nazivaju ,,normalnim".

Mom detetu je svakako potrebna pomoć u savladavanju zadataka iz svakodnevnog života i naravno da ću mu obezbediti svu moguću stručnu pomoć, ali pitanje je koliko će se moje dete razviti i koliki uticaj će na njega imati sve ono što rade stručnjaci koji su konstantno angažovani oko mog deteta. 

Svaki put kada se setim da imam dete sa Autizmom pomislim možda je moglo i gore. Valjda se tešim...pomislim...imam dečaka koji hoda, trči , smeje se i plače. To ne mogu svi, zar ne? Čini li me ovo lošom majkom ili je ovo samo uteha? On zapravo zna mnogo! Ali, pošto se sve to podrazumeva onda ljudi to i zaboravljaju. Ljudi malo razmišljaju o tome. Ja razmišljam! Često u teškim situacijama sebi kažem 

MOGLO JE BITI I GORE. 

Kod nas u kući napravimo zabavu svaki put kada moj dečak nauči nešto novo.  I svaki put kada nešto novo nauči ja pomislim i zahvalna sam jer to ne može svako, Ne očekujem veliko i zahvalna sam svakom sitnom koraku i pomaku. Vežbamo svakodnevno . 

VEŽBAMO I PONOVO VEŽBAMO. 

Nikada ne prestajemo i nekako opet težimo i vežbamo do ,,normalnog". Zanimljiva stvar u našoj porodici je da neke ,,normalne" stvari iz svakodnevnog života za nas postaju ,,nenormalne". Ono što je normalno za sve ostale ljude na ovoj planeti za nas nije.

 KADA BI SVE POCELO DA BUDE ,,NORMALNO" SA MOJIM DECAKOM I PORODICOM, POMISLILA BIH DA SE DESAVA NESTO NENORMALNO. 

Jednostavno, živim sa tim. Navikla sam. Verujem da se u drugačijem okruženju nikada ne bih snašla. 

SVI SMO MI RAZLIČITI I TO JE VAŽNO I DOBRO.

KOLIKO GOD BILO TEŠKO RAĐANJE DECE SA SMETNJAMA VAŽNO JE RAZMISLITI I ZAHVALITI SE NA SVEMU.

Veoma sam ponosna na svog dečaka, jer on stalno nešto uspeva , svakog dana!

:) :) :)

Read More

Osobe sa smetnjama treba da imaju informacije o Korona virusu!

Ljudima sa smetnjama u razvoju su potrebne, na isti način kao i drugima, dobre informacije o Korona virusu i merama za kontrolu zaraze koje mogu biti pokrenute. Mnogi ljudi mogu iskusiti strah od nepoznatog, a i sam virus i mere za kontrolu zaraze utiču na ljude. Informacije i način na koji razgovaramo o tome moraju se prilagoditi pojedincu, a službe treba da pripreme plan kako da razgovaraju i pruže informacije.

U današnjoj objavi možete da pronađete strategije koje će biti od pomoći kada su u pitanju osobe sa smetnjama. Zašto je važno da komuniciramo sa osobama sa smetnjama o virusu?

Kroz ono što govorimo i radimo, pomoći ćemo u sprečavanju anksioznosti. Istovremeno to je izuzetno važno za osobe sa smetnjama jer će na taj način iskusiti da su uključeni u preuzimanje odgovornosti i činjenje ispravnih stvari. Važno je da imaju i kontrolu i strukturu. Mnogi ljudi sa smetnjama u razvoju se trude da tumače informacije i imaju pregled svog okruženja. Često će doći do nesporazuma. Takvi nesporazumi u vezi sa informacijama mogu dovesti do toga da se dodatno uplaše ili da se važan savet ne razume pravilno.

Osobe sa smetnjama su različite i u skladu sa tim moramo prilagoditi komunikaciju . Neki važni osnovni princip
i mogu biti:

• Upoznajte se sa ažuriranim činjenicama i zdravstvenim savetima za rešavanje situacije sa koronom.
• Razgovarajte sa onima za koje radite o infekciji koronom.
• Budite konkretni, jasni, smireni i suzdržani.
• Gledajte vesti zajedno kako biste mogli biti osoba za podršku i partner u razgovoru o onome što se prenosi.
• Pitajte ih aktivno, nagovorite ih da ispričaju i razrade šta misle i brinu, i ne najmanje važno kako oni sami nameravaju da doprinesu. Na ovaj način možete proveriti da li smo uspeli da pružimo dobro prilagođene informacije.
• Dobra im je pomoć da iskuse da nas aktivno zanima šta oni misle o ovome, iako ne možemo da rešimo sve oko čega se brinu. Aktivno slušanje samo po sebi smanjuje anksioznost i stvara sigurnost.
• Slobodno razgovarajte sa entuzijazmom o tome kako zajedničkim projektom možemo da sprečimo koronarnu bolest, nešto što radimo zajedno.
• Pojasnite da je važno šta radi primalac usluge, odajte priznanje kada vidite da se on ili ona pridržava pravila. „Opet vidim kako pereš ruke. Vrlo dobro, sada ću i ja isto, i biti dobar kao i ti 

Kada smo dobri u davanju određenih saveta i pravila koja oni mogu slediti, to pruža iskustvo kontrole osobi sa smetnjama. Iskustvo kontrole je važno za suzbijanje anksioznosti i zabrinutosti.

Ponekad bi bilo dobro postaviti prilagođene lepljive beleške ili obaveštenja po stanovima ili zajedničkim prostorijama. Osobe sa smetnjama u razvoju moraju biti uključene u odlučivanje gde treba da budu spusćene i šta treba da bude na beleškama.

Osobama  sa smetnjama u razvoju treba da imaju prilagođeni tekst i simbole da bi razumele  situaciju. Mnogo je informacija, pa se one  moraju prilagoditi situaciji i osobi.

 

Read More

Benefiti okupacione terapije kod dece sa Autizmom

Kao što ste mogli da pročitate i u predhodnim objavama, deca sa Autizmom imaju poteškoće kada je u pitanju interakcija sa drugim osobama, poteškoće u komunikaciji, a takođe može biti narušena igra kao i veštine koje su neophodne za rad kod kuće i rad u školi.

Šta je to okupaciona terapija i šta radi okupacionu terapeut?

Okuapacioni terapeuti su terapeuti koji proučavaju rast i razvoj dece kroz svakodnevne aktivnosti. Okupacioni terapeuti promovišu veštine koje su neophodne za adekvatno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Okupacioni terapeuti zajedno sa ostalim stručnjacima postavljaju ciljeve kroz koje osobe sa Autizmom uključuju u društveni život.

Zašto je okupaciona terapija korisna za decu sa Autizmom?

Pre nego što postavi specifične ciljeve okupacioni terapeut prvo radi procenu. Procena se zasniva na posmatranju dece u aktivnostima svakodnevnog života, odnosno okupacioni terapeut prati da li dete obavlja određene zadatke koji su važni za uzrast u kojem se nalazi.

Na koji nacin okupaciona terapija pomaze osobama sa Autizmom?

• Pomoc prilikom prelaska na nove aktivnosti
• Pomoc u odrzavanju paznje kao i povecanje raspona paznje
• Motorne vestine
• Igra
• Odrzavanje ravnoteze
• Manipulacija sitnim predmetima
• Ucenje dece da odrzavaju licni prostor
• Uticaj na agresiju i druge oblike ponsanja

U kojim sve aktivnostima okupaciona terapija moze da pomogne osobama sa Autizmom?

Opsti cilj okupacione terapije je da pomogne osobama sa Autizmom da poboljsaju svoj kvalitet zivota kod kuce i u skoli. Cilj okupacione terapije je da dete bude sto nezavisnije. 

Okupaciona terapija se cesto kombinuje sa brojnim strategijama i pomaze detetu da reaguje bolje na svakodnevno okruzenje. Neke od aktivnosti su:

• pranje zuba
• vezivanje pertli
• cesljanje
• odlazak u toalet
• penjanje na stepenice
• voznja bicikla
• kordinacija
• telesna svesnost itd.

Zasto je vazno da dete obavlja ove vestine?

• dete zna da se fokusira na odredjene zadatke
• dete zna da odlozi zadovoljstvo
• dete zna da izrazi osecanja na adekvatniji nacin
• dete ce se vise ukljucivati u igru sa vrsnjacima.

Procitajte jos: Kako razlikovati Autizam od ADHD?

                       PDA stanje // Lici na Autizam, a nije Autizam

Read More

Kako razlikovati Autizam od ADHD?

Prilikom određivanja dijagnoze često nailazimo na problem razlikovanja Autizma od ADHD. Naizgled veoma slični, a ipak različiti. 

Deca sa Autizmom kao i deca sa ADHD imaju sličnosti koje se ogledaju u : 

• problemi sa fokusiranjem
• teškoće u komunikaciji
• impulsivnost
• problemi u društvenim odnosima
• problemi u izvršavanju školskih zadataka

Zašto je važno doneti ispravnu dijagnozu?

Ispravna dijagnoza pomaže deci da dobiju rani, prilagođeni tretman. Ne samo tretman koji će biti povezan sa dijagnozom već i tretman koji će biti indivualizovan odnosno prilagođen potrebama deteta. 

Ono što je ključno u pravljenju razlike između ADHD i Autizma je pažnja.

Deca koja imaju Autizam će često imati poteškoća da se fokusiraju na stvari koje ne vole, ali će iznova pokušavati. Poteškoće u fokusiranju će pokušati da zamene fiksacijom prilikom nekih drugih aktivnosti. 

¨

Dok će deca koja imaju ADHD izbegavati aktivnosti na koje moraju da se fokusiraju.

Pored pažnje je takođe važna i komunikacija. Deca sa Autizmom često imaju problem da izraze svoje misli i osećanja. Takođe imaju drugačiji uvid u socijalnu sredinu kao i odnose unutar nje.

Sa druge strane dete koje ima ADHD može govoriti često. Prilikom pravljenja razlike uzimajući u obzir komunikaciju potrebno je biti vrlo oprezan. 

Deca sa autizmom vole red i ponavljanje što nije slučaj sa decom koja imaju ADHD. Dete koje ima ADHD ne voli da ponavlja iste stvari duže vreme.  

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima Autizam ili ADHD ili i jedno i drugu najbolje je da se posavetuje sa vašim pedijatrom, a on će vas dalje uputiti kod sledećeg stručnjaka. 

Procitajte jos:

PDA stanje

Read More

PDA stanje // Lici na Autizam, a nije Autizam

Dete ima neke od odlike autizma ,ali vam se cini da je mozda nesto drugo u pitanju, da li ste pomislili na PDA.

PDA predstavlja stanje koje se odlikuje opsesivnim otporima kada su u pitanju svakodnevni zadaci. Odlikuje se ekstremnim obilicima ponašanja kada od deteta ili mlade osobe zahtevamo da izvrši neki određeni zadatak. Prilikom izvršavanja svakodnevnih zadataka osobe sa PDA  koriste manipulativnost i odvlačenje pažnje prilikom obavljanja određenih zadataka. Ponašanje koje je često prisutno kod osoba koje imaju PDA odlikuje se maniplutativnošću i naglim promenama raspoloženja prilikom obavljanja uobičajenih zadataka tokom svakodnevnice.

Znakovi koji ukazuju na to da vaše dete mozda ima PDA :

• pasivnost u prvoj godini života
• opiranje i izbegavanje uobičajenih životnih zahteva
• prepirka, povlačenje, izazivačko ponašanje
• društvena površnost
• iznenadne promene raspoloženja

PDA se razlikuje od autizma ali spada pod spektar autizma. Ono što je važno da se napomene je da strategije koje su korisne kod osoba sa autizmom nisu korisne kod osoba sa PDA. Za razliku od osoba sa autizmom osobe sa PDA  mogu da koriste društvenu manipulativnost. Veštine koje poseduju ova deca su isključivo na logičkom nivou, a ne na  dubljem emotivnom. Osobe sa PDA  imaju otpor prema svakodnevnim aktivnostima kao i stereotipno ponašanje. Izbegavanje obaveza se uglavnom odvija kroz humor. Pohvale, nagrade i kazne u slučaju dece sa PDA  ne pokazuju značajne rezultate.

Ova deca lako mogu da pređu iz pasivnog u agresivno ponašanje. 

Kako razlikovati PDA od Autizma?

• drustveno manipulativni
• imaju kontak ocima
• promenjivo ponasanje
• impulsivnost

Saveti za roditelje koji imaju dete sa PDA ?

• biti fleksibilan, prilagodljiv
• koristiti smirene i izravnate emocije
• u slučaju rada sa decom sa PDA autoritativni oblici ponašanja roditelja ne pokazuju rezultate. 

Read More