Braca i sestre osoba sa autizmom

Ukoliko se unutar porodice nalazi dete sa autizmom to utice na funkcionisanje cele porodice. Poseban uticaj se primecuje kod brace i sestara dece sa autizmom. Zivoti brace i sestara su izuzetno teski, ali pored toga je vazno da se navedu i pozitivni aspekti kada ste brat ili sestra decaka ili devojcice koji imaju autizam. Pokazalo se da ako imate brata ili sestru sa autizmom imate i vise razumevanja za druge ljude kao i vecu zelju da ucite i napredujete unutar pomagackih profesija.

Najcesce informacije koje nam daju brace i sestre su da se osecaju manje voljenima, da su besni, frustrirani i da im nedostaje paznja roditelja. Navode takodje da su cesto usamljeni i da ne mogu da iskazu u potpunosti svoje misli i osecanja.  

Izmedju ostalog, osecaj zanemarenosti se javlja jer je primarna paznja okrenuta ka detetu sa autizmom. Tako devojcica navodi: ,,Cesto sa svojom majkom u kuhinji volim da razgovaram o tome kako sam provela dan. Onog trenutka kada se moj brat pojavi pored vrata, ona kao da vise ne slusa. Neprestano je svesna kako se moj brat oseca, dok moja osecanja retko primecuje."

Edukacija brace i sestara o autizmu je izuzetno vazna. Zbog neznanja o autizmu, njihov zivot je konstantno okrenut ka zivotu devojcice/decaka sa autizmom. Konstantno sebi postavljaju pitanja i pokusavaju da organizuju buducnost deteta sa autizmom. Najcesca pitanja koja sebi postavljaju su:

• Da li ce se sam dalje snaci?
• Kako ce pronaci posao? Da li ce se udati/ozeniti? itd.

Ponekad kod sebe primecuju neke osobine koje ima brat ili sestra sa autizmom i na osnovu toga pocinju da sumnjaju da i oni imaju autizam, a sve te brige je tesko podeliti sa roditeljima zbog toga sto smatraju da su roditelji previse uzrujani. Ograniceno znanje moze da dovede i do stida kada su  unutar neke grupe zbog nemogucnosti da odgovore na pitanja koja se ticu autizma. Takodje jedan od cestih problema moze biti dogovor izmedju dece i roditelja ko ce preuzeti odgovornost i u kojoj situaciji.

Ono sto je tipicno za bracu i sestre osoba sa autizmom je da ponekad ne mogu da postave granice koliko daleko ide njihova pomoc pa cesto zanemaruju svoje svakodnevne aktivnosti, skolu i prijatelje. Zbog nedostatka paznje i konstantnog pritiska cesto izbegavaju da pokazu osecanja, preuzimaju previse odgovornosti, pristaju da pomognu i u situacijama kada ne zele.

Ovu su samo neki od problema sa kojima se susrecu, a lepeza problema je mnogo sira. Ono sto mogu da ponudim su smernice roditeljima kako da se ophode u ovakvim i slicnim situacijama.

• Obratite paznju na cesto pominjanje bola u stomaku, pored zdravstvenih problema ovo moze cesto biti fizcki znak koji se vezuje za nezadovoljstvo
• Raspitati se da li neko u okruzenju vaseg deteta koje nema autizam treba da zna nesto vise o tome (pomozite prilikom objasnjavanja), budite aktivno ukljuceni u socijalni zivot vaseg deteta
• Pokusajte da pronadjete prazninu u svakodnevnici i iskoristite je samo za vase dete bez autizma
• Postujte granice koje vam detete postavlja kada je u pitanju pomoc
• Pomozite mu da postavi granice
• Postujte slobodno vreme vaseg deteta
• Radite na izgradnji boljih odnosa izmedju vase dece